Hipohondrija uglavnom ima loše značenje i ljudi često nemaju razumevanja za one koji se stalno žale.

Mislim da samo lekari i terapeuti znaju kako im je kada to moraju i da slušaju, međutim, koliko su osobe koje stalno osluškuju svoj organizam u stvari u pravu?

Prvo treba razlikovati zdravu od nezdrave hipohondrije.

Nezdrava se uoči kada osoba govori o previše izraženim simptomima a to ne odgovara istini (recimo, boli me ruka kao da me nagazio slon i ne mogu da mrdnem...a rukom se sasvim normalno služi). Takođe treba dobro napraviti razliku između psihičkog i fizičkog bola. Neke osobe u stvari boli duša ili emocije a ne deo tela. Dobar terapeut će odmah uvideti da je reč o ovom tipu hipohondrije i pokušati da pomogne da se reši konflikt.

Nažalost lekari često nemaju vremena da slušaju šta im ljudi govore.

U praksi često viđam ljude koji govore o nekim simptomima koje niko ne ume da im objasni a umeju da budu jako neprijatni i čak da ih ometaju u svakodnevnim aktivnostima.

Obično takvi ljudi veoma tačno znaju šta nije u redu jer čim pitam dalje, povežu još par simptoma koji se javljaju u vezi sa tim jednim. Interesantno je da u kineskoj medicini svi simptomi imaju neko značenje i da su obično ti “nevažni” u stvari oni na koje treba obratiti pažnju.

Nevažni simptomi obično nestanu posle nekog vremena ili posle terapije. Ako neki simptom uporno ostaje ili se pogoršava to govori da lekar nije odredio pravu terapiju.

U zapadnoj medicini se uglavnom leče posledice i radi se na uklanjanju simptoma. Međutim simptom je tu kao upozorenje da se sa telom nešto dešava. To što ga neko ne oseća jer je uzeo “lek” ne znači da se organizam ne razboljeva dalje. Sledeći jači simptom neće biti moguće prikriti.

U kineskoj medicini i drugim prirodnim medicinama uopšte se radi na otklanjanju uzroka. Obično je ljudima sasvim jasno zašto ih nešto boli a kada im se objasni povezanost sa nekim organom ili nekom povredom koju su imali ranije u životu, uglavnom svi mogu da se sete da je to upravo tada počelo.

To stanje pojačanog osluškivanja je normalno u prirodnim medicinama i uopšte u zemljama gde je to primarni način zaštite i lečenja. Stanovništvo često zna po nešto o simptomima i javlja se čim vidi da neki kućni lek ne pomaže ili da se javlja više tegoba istovremeno. Ljudi rade na tome da uopšte ne dođu do bolesti a u tome im pomaže pravilno svrstavanje svih tih “čudnih” simptoma i brzo reagovanje.

Naravno, ima i onih koje je teško “isterati” iz ordinacije, ali mislim da te ljude samo niko nije saslušao i da su njihovi strahovi opravdani. Interesantno je takođe da mnogi neke stvari ne smatraju tegobama i govore da je to sve normalno. Iste te tegobe se u kineskoj medicini recimo, tretiraju kao oboljenja i ozbiljno se pristupa lečenju kao da je u pitanju i neko teže oboljenje (za zapadne uslove).

Telo obično kaže kad ga nešto muči. Čovek treba da nauči da ga sluša i razume. Po meni to što je neko nazvan hipohondrom nema loše značenje, to samo znači da je naučio jezik svog organizma i da će na vreme potražiti pomoć.

U Kini svake godine lekari prave nove biljne recepte za grip koje potom pripremaju u apotekama u dozama za tri do pet dana i sve što je potrebno jeste da se taj čaj skuva kod kuće kao preventiva.

Nažalost kod nas nema kineskog bilja pa je najbolje da koristimo ono što imamo.

Naravno higijena je na prvom mestu. Ono što retko ko pominje jeste da se grip ne dobija samo ako prljavim rukama dodirnemo usta. Nos i oči su takođe osetljivi i dovoljno je da se neko blago počeše po oku da se virus putem suznog kanala odmah spusti u nos a onda dalje u organizam.

Od našeg bilja najviše će pomoći “tople” biljke. One greju organizam od unutra ka spolja i tako pomažu imunom sistemu ili Wei Qi. Wei Qi se nalazi u plućima i debelom crevu pa je bitno da su pluća na toplom i da nisu izložena vetru (i marama će pomoći ako pri ruci nije šal) a da se debelo crevo redovno prazni i da ima dovoljno vlakana koja će ga očistiti i koja će pomoći da crevna flora ostane zdrava.

Toplo bilje je pre svega: majčina dušica, ruzmarin, hajdučka trava, komorač (koji greje i slezinu i pluća), cimet, đumbir, korijander, origano, slačica, kurkuma (koja se može naći u svakom bio špajzu) kao i bosiljak i kim.

Najbolje je svakog dana uzimati mešavinu od 2-3 biljna začina ili u hrani ili u čaju.

Od hrane protiv gripa najbolje deluju žitarice koje ne spadaju u hibridne, kao kinoa, heljda, ovas i integralni pirinač. Od povrća sve vrste luka i ren. Riba je takodje odlična i ona sadrži jako kvalitetna ulja, pored toga greje bubrege i najbolja je masnija morska riba.

Divljač, konjsko meso i supa od stare kokoške koja se dugo kuvala će pomoći da pluća ostanu u dobrom stanju.

Inače i istočne i zapadna medicina se slažu oko jedne stvari, a to je da postoje namirnice koje uništavaju viruse gripa. Šitaka u kineskoj medicini važi za gljivu koja na specifičan način jača pluća i imuni sistem a neki njeni sastojci ubijaju viruse. Đumbir je začin koji pogotovo u vreme epidemije treba dodavati u hranu ili čaj bar jednom dnevno. On deluje i protivupalno i baktericidno i ublažava tegobe kod već postojećih upala. Đumbir je i namirnica koja može dosta da pomogne kod nagomilanog vetra i hladnoće kako bi se oni izbacili iz organizma, pa je odličan za prevenciju svakojakih “hladnih” oboljenja.

Crveno i crno bobičasto voće je bogato energijom koja čuva sokove u telu i čuva i hrani krv pa bi trebalo da se redovno koriste za vreme epidemija i zimskih meseci uopšte.

500 g bundeve

10 sk hladne vode

1 kk soli

80 g sojinog maslaca

800 g brašna

40 g svežeg kvasca

10 sk sojinog mleka

1 kk šećera

Za ovaj hleb se može koristiti kako velika bundeva tako i tikvice.

Bundevu iseći na kockice i dinstati sa 10 sk vode 15-20 minuta da omekne. Ispasirati i ostaviti da se ohladi.

Dodati u kašu od bundeve so i sojin maslac i lepo umutiti.

Kvasac rastvoriti u toplom sojinom mleku i dodati šećer. Sipati kvasac u brašno, pokriti sa malo brašna i ostaviti da pođe 10 minuta. Dodati bundevu i umesiti testo pa ostaviti na toplom da naraste - 45 minuta.

Testo sipati u veći kalup premazan uljem (ili u tepsiju - formirati 2 vekne) i ostaviti da raste još 15 minuta.

Peći 20 minuta u zagrejanoj pećnici na 200 stepeni, zatim smanjiti temperaturu na 150 stepeni i peći još 90 minuta.

Pošto je svaka rerna drugačija, proveriti da li je hleb pečen tako što bi trebalo da zvuči šuplje kad se kucka po njemu.

250 g brašna 

1 kk praška za pecivo

1 kk soli

3 sk maslinovog ulja

1 sk svežeg, seckanog bosiljka

1 kk majčine dušice

1 žumanac

150 g sojinog, prosenog ili ovčijeg mleka

1 sk vode

1/2 kk šećera

Pomešati brašno i prašak za pecivo i dodati so, ulje i mleko. Mesiti dok testo ne počne da se odvaja od posude.

Dodati (po mogućnosti) sveže bilje i testo istanjiti oklagijom do debljine od 1 cm.

Vaditi hlebiće čašom (prečnika 6-7 cm) i staviti ih na pleh obložen papirom za pečenje. Premazati smesom od žumanceta, vode i šećera i ostaviti 20ak minuta na toplom da počnu da rastu.

Hlebiće peći u zagrejanoj rerni 15-20 minuta na 200 stepeni.

Odlično se slažu sa vinom, sa mediteranskim jelima ili kao doručak. Najbolje je servirati ih dok su još topli.

500g integralnog brašna (graham, ražano)  
1 kesica suvog kvasca
30g svinjske masti
1/2 sk kalijumove soli
1/2 kk smeđeg šećera
2-3 sk pečenog susama
1 sk majorana (može se dodati i bosiljak i malo peršuna)
350ml tople vode
80g preprženog crnog luka

Pošto je u pitanju hleb bitno je da ima sve elemente u sebi, dodavanje pravim redosledom uglavnom nije izvodljivo.

Crni luk iseckati sitno ili na kolutove, uvaljati u brašno i ispržiti na vreloj masti tako da bude hrskav. (kolutove potom iseckati)
Ovaj hleb se tradicionalno sprema u Bajernu i okolini i specifičan je po luku i masti što mu daje jedinstven ukus i što ga održava mekanim.

U brašno dodati suv kvasac, so, šećer, susam, začine i luk pa lepo pomešati. Dodati mast i toplu vodu i mesiti testo dok ne počne da se odvaja od podloge. Oblikovati u loptu, pokriti krpom i ostaviti 30-40 minuta na toplom mestu da naraste.

Ponovo premesiti i staviti u tepsiju na papir za pečenje ili na ploču za pizza pekač, premazati maslinovim uljem ili mašću i zaseći nožem.
Hleb ponovo pokriti i ostaviti da još jednom naraste, 30-40 minuta, zavisi od temperature u prostoriji.

Pećnicu zagrejati na 250 stepeni i staviti na dno posudu sa vrelom vodom. Korica će biti hrskavija ako imate pećnicu sa vrućim vazduhom, ali to nije neophodno.
Smanjiti temperaturu na 200 stepeni i peći na srednjoj visini pećnice 40-50 minuta. Hleb je gotov ako zvuči šuplje kada se kucka po dnu.